Ardasir Parse
“Zemljo moja napacena – cizmom nemilosrdnih barbara pregazena.
Tamo daleko gde moja domovina bese
zavlada inferno, cemer,jad i beda.”
Adam Lauks
Beograd – Destabilizacija, osnivanje potpomaganje teroristickih, ekstremistickih i separatistickih alijansi i stvaranje novih etnicko-regionalnih krvnih granica, su od pre od vise od polovine stoleca postali uobicajenom i prepoznatljivom praksom, po Planu Bernarda Lewisa za formiranje novog uredjenja sveta i obezbedjenje Americke vladavine svetom. Sredstva koja su pritom bila primenjivana i koja se i danas primenjuju ne mogu biti nehumaniji nego sto jesu. I u bivsoj Jugoslaviji su bile upotrebljene poluge moci do tacke razaranja i raspada i predstavljaju daljnji vrhunac bednih rekorda un intenzitetu lazi, zlocina i genocida, koji se i danas stavljaju u fokus souprocesa protiv srpskog generaliteta na Internacionalnom sudu u Den Haag-u koji su praceni oskudnim vodjenjem dokaza, zabludama, manipulisanim dokaznim materijalom, izmisljenim brojkama i placenim svedocima, da bi se nesto dokazalo, sto se tako nikada dogodilo nije i sto zbog bezbrojnih indicija, dovodi do bitnih sumnji u istinitost prezentiranih dokaza. Tama se nadvija nad zemljom, kada se osnovni juristicki principi na najvisim sudskim instancama pocnu gaziti nogama, u interesu manjine, koja u ime halapljivosti i eksploatacije covecanstva, svojim zlocinima i krivosudstvom odlucuju o sudbinama celih naroda i drzava.
Mene – gezählt hat Gott deine Königsherrschaft, und er hat sie beendet. Tekel – gewogen worden bist du auf der Waage, und für zu leicht bist du befunden worden. Peres – zerteilt ist deine Königsherrschaft, und den Medern und den Persern ist sie gegeben.“ (Züricher Übersetzung).
DEUTSCHLAND und Völker der EU besinnt Euch, so lange es noch nicht zu spät ist.
NUR WIR können den Endkrieg verhindern.: Nemacko i narodi evropske unije osvestite se dok je jos nije prekasno. SAMO MI mozemo spreciti ARMAGEDON !
Na transparentu: Ako hocete da zaustavite teror sirom sveta – zaustavite SAD
UVOD
Teroristicka organizacija NATO-a je u Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu u Libiji dokazala svetu, da je po svom nahodjenju i bez UN-mandata napasti svaku zemlju, koja ne raspolaze atomskim oruzjem. Ratom na Kosovu i raotom protiv Iraka su na kraju 20.stoleca po prvi put stvoreni uslovi za 21 stolece i otvoreni putevi za inicirane secesione – separatisticke borbe i ratne zlocine. I rat u Jugoslaviji je bio posledica destabilizacijwe, koja je pocela u junu 1991 cime je mirni prelazak jedne juzno-evropske zemlje u slobodnu trzisnu privredu pretvoren u haos. Razaranju i ratu u Jugoslaviji je prethodio slom Sovjetskog Saveza koji je usledio nakon destabilizacije njegovog juznog krila od strane SAD u njegovim islamskim republikama.Destabilizacija Amerike je dovela, i u Iranu do demontaze jedne cele nacije, dovodjenjem Ayatolah Komenija na vlast i rusenjem Saha,i dovela do od strane Zapada i arapskih zemalja iniciranog rata Iran-Irak sa vise od million mrtvih. Iako Sadam Husein nije mogao pobediti u tom ratu, je 20 Septembra 1980 presavsi Arvandrub upao u iransku pokrajinu Chusestan. Do danas nije donesena nitijedna rezolucija kojom bi Irak bio osudjen da plati reparacije za nacinjenu ratnu stetu. Tokom osmogodisnjeg rata su ratne stete u Iranu prevazisle 1 trilijardu US$ – i samim time su UNO i njegov Savet bezbednosti postali jedna obicna farsa i nekorisna i neupotrebljiva internacionalna instanca za nalazenje resenja un medjudrzavnik konfliktima i sukobima.
RAZLOZI ZA RAZBIJANJE I UNISTAVANJE JUGOSLAVIJE
Jedanajst dana pre napada NATOa na Jugoslaviju 13.marta 1999, su visoki predstavnici evropskog OSCEa govorili o saznanjima, po kojima “sredinom januara u kosovskom selu Racak nadjeni Albanci nisu bili zrtve navodno srpskog masakra bad zivilima…interno gledano, je glasilo u OSZE, se polazi od insceniranja od albanske strane” pisao je o tome tada Berliner Zeitung. 18. marta 1999godine, sest dana pre pocetka rata: “Tadasnjem predsedavajucem Evropske Unije Joski Fiseru biva od strane jednog tima finskih patologa izrucena kompletna ekspertiza o “Racaku” Momentalno se taj izvestaj zavija u velo tajnosti. “Da li bi doslo do rata na Kosovu, da je crveno – zelena vlada objavila taj izvestaj ?”, pita se Matias Kincel u uvodu njegove knjige “ Put u rat ” u 2000 toj godini.
Neuzevsi u obzir taj izvestaj finskih patologa, legitimisu Nemacki ministar spoljnih poslova Joska Fiser i teroristicka organizacija NATOa njihove pripreme za rat u prvom redu sa “masakrom u Racaku”, za koji se ne okrivljuje albanska nego srpska strana, – i pored postojanja dokaza koji suprotno govore- i to pre svega od strane Rudolfa Sarpinga(SPD) dadasnjeg ministra odbrane Nemacke, koji Srbe proglasava odgovornim za taj masakr
Rat protiv Jugoslavije i Beograda sa ciljem razbijanja Jugoslavije je davno pre masakra u Racaku od strane teroristicke organizacije NATOa bila zakljucena u Wasingtonu, ali i u Berlinu. Nemacka je uz odobrenje NATOa imala povod za razbijanje Jugoslavije s ciljem likvidiranja konkurencije u svetskoj trgovini oruzjem u kojoj je Jugoslavija zauzimala 4.mesto. Razbijanjem Jugoslavije Nemacka nije vise morala da sustigne konkurenta nego ga je razorenog zaobisla da bi sada bila na trecem mestu.(A.L.)
Juzna Evropa je jos mnogo ranije smatrana nemackom zaledjinom, za eksploataciju sirovina, poljoprivrednih proizvoda i jeftine radne snage.U drugom svewtskom ratu Hitler nije imao nameru da napadne Jugoslaviju, ona je trebala da bude rezervoar za snabdevanje njegovog fronta protiv Sovjetskog saveza i tako bi i bilo da psihopata Musolini bez Hitlerove dozvole nije zeljan uspeha na ratnom bojistu napao Jugoslaviju. Kada su mu Toitovi partizani pruzili prevelik otpor morao je Hitler doci u pomoc prijatelju u nevolji. Sve do 1942 godine su u Berlin javljani samo sukobi sa bandama, teroristima koji su neposredno pred likvidacijom i istrebljenjem, ali su s raportima trebovana i pojacanja, tako da je 1942 godine kada do Cercila prvi put dolazi ime partizan i Tito u borbama s partizanima bilo angazovano 640.000 Nemackog Vermachta i Hitlerovih SS divizija. U kljucnim operacijama i borbama u Sovjetskom savezu su te divizije osetno nedostajale i Hitleru je pomanjkala ta snaga za odlucujuci udar kojim je trebao biti slomljen otpor Crvene armije. Savremeni istoricari sve otvorewnije zastupaju tezu da je Hitler zbog upravo ne planiranog rata na Balkanu izgubio rat sa Sovjetskim savezom. Svakako je i vadjenjem kestenova iz vatre za svog prijatelja Musolinija u Africi i u Grckoj Nemacka pretrpela poraze, koji su imali takodje velikog uticaja na smanjenje udarne moci “blickrigera”. Da li je i u toj istorijskoj cinjenici razlog za tu bezgranicnu mrznju nama “prijateljski” naklonjenih Nemaca, kojima je Tito “oprostio” placanje nadoknada za ratnu stetu koju su Hitlerove horde pocinile od 6.4.1941 – 9.5 1945 , da bi 750.000 nakon kapitulacije likvidiranih Nemaca u Jugoslaviji ostalo za buducnost bez spomenika i pomene !??
U modernoj geopolitici drzava zapada, je Jugoslavija vidjena kao tranzitna zemlja sa koridorima za gasovode sa Bliskog Istoka i Kavkaza ka buducim snabdevacima energijom zapadnih zemalja, cija se glad i zedj za energijom cini neutoljivom i nezajazljivom. Nemacka je vec odavno htela da eliminise uticaj Rusije u juznoj Evropi.
“ Srbija nije drzava u evropskom smislu, nego razbojnicka banda. Sloveni nisu rodjeni da vladaju, nego da sluze, to mora da im se utuvi.” je 1914 bilo misljenje nemackoh Cara Vilhelma II pre no sto su nemacki vojnici krenuli u rat protiv Srbije. Krajem 1915 je srbija pod nemackim ratnim poklikom ” Serbien muss sterbien” bila skoro skroz unistena.”
Za vreme 2. svetskog rata, je poceo nemacki Blickrig protiv Jugoslavije sa bombama na Beograd 6.aprila 1941 i zemlja je bila razbijena od Hitlerove nacisticke Nemacke. Severni deo Kosova je potpao pod nemacki vojni protektorat, istovremeno stvorivsi sebi novog saveznika sa novonastalom Ustaskom-drzavom – Nezavisnom drzavom nHrvatskom (NDH) zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, a Slovenija je bila razdeljena izmedhu Nemacke i Italije. Zapoceli su progoni i pokusaji unistenja slovenske rase od strane Musolinijeve Italije i Hitlerovog III rajha.
Jos od 1920 ih godina je Italija bila pokusavala da slovensko stanovnistvo u pokrajini Julijska Venecija nasilno italinizira. Od 1941 se brutalno postupa protiv slovenskih grupa otpora. Nakon, samo uz pomoc Hitlerove Nemacke pokoravanja Jugoslavije, zapocela je 2. italijanska armija sa sistematskom eksploatacijom slovenackog i hrvatskog stanovnistva u Jugoslaviji, vodila ljude na prisilni rad. Stanovnistvo je bilo izlozeno neljudskom nacinu torture gladovanjem, otimano mu je sve osim najneophodnijeg za prezivljavanje. “Pobunjenici” au po pravilu bili na licu mesta streljani, a ne tako retko je bilo dodatnih represalija iz redova civilista. Komandirajuci 2. italijanske armije, generali Vitorio Ambrosio i Mario Rogata su u vezi s treporesalijama izdavali detaljna pismena uputstva i naredjenja. U njima je bilo utvrdjeno izmedju ostalog, dase sela koja potpomazu borce pokreta otpora ili ucestvuju u oruzanom otporu protiv okupatora bezobzirno spale. Sva ta sela i njihove njive su mogla biti konfiskovana i predata italianskom stanovnistvu, to je bila politika progona i etnickog ciscenja – ratni zlocin koji nikada nije bio sankcioniran. Ukoliko nebi bili odmah pogubljeni, bili su u okviru masovnih deportacija zatvarani u koncentracione logore u Kiesanova kod Padove,Rijeci, Lovranu, Bakru, Kraljevici, Gonars kod Palmanove, Monidjo kod Trevisa, u koncentracionim logorima Kampor, Renici kod Areca, Visko kod Palmanove.
Zbog politike sistematskog izgladnjvanja u logorima je umrlo na hiljade ljudi. Posle rata gotovo da nije bilo nikakvih pokusaja da se ratni zlocinci izvedu pred sud. Zapadni saveznici su de facto sprecili sva jugoslovenska nastojanja u tom npravcu, a Talijansko pravosudje je pored javnih zahteva, bilo nezainteresovano za juristicku obradu ratnih zlocina. U Jasenovcuje na granici prema Bosni 1941otvoiren najveci koncentracioni logor od strane Ante Pavelica masovnog ubice i njegovih Ustasa, sa vezama u Vatikanu. U tom hrvatskom Logoru za likvidaciju ubijeno je oko 700.000 Srba, sintija, Roma i Zidova od strane Hitlerovih kolaboratera. Od strane Tita podignut memorijalni centar Jasenovac, je bio za vreme gradjanskog rata od strane Hrvata razoren.
Jos od kraja 1970tih godina pocela je Nemacka da podstice separatizam i razcep Jugoslavije, a njena obavestajna sluzba ( BND ) je stupila u odnos sa spijunima u Hrvatskoj i Albaniji. Erih Smidt Enbom je pisao u svojoj knjizi: ” Schattenkrieger”: ” Bilo bi potrebno mnogo prostora kada bi se pokusale i priblizno prikazati sve spijunske aktivnosti iz Pulaha ( centar BND-spijunaze) koje su bile usmerene na zaostravanje secesionog rata u bivsoj Jugoslaviji i potom na izgradnju zone uticaja i mreze nemackih spijunskih sluzbi na Balkanu. Ostaje da se konstatuje, da je najveci deo od strane Hrvata uvezenog naoruzanja bio nemackog porekla, koje pod uslovima embarga Ujedinjenih Nacija, bez aktivne pomoci spijuna BNDa nikada nebi stiglo u Hrvatsku” Dalje pise Smidt Enbom: Nakon sto je BND bio preuzeo potpunu kontrolu nad hrvatskom tajnom sluzbom, zahtevala je “Ciscenje” Miroslav Tudjman, sin predsednika, je u martz 1993 godine postao Sef Nacionalne Sluzbe Beszbednosti Hrvatske.
Od 1980.tih godina nalazila se Jugoslavija u privrednoj krizi.Imucnije drzave Slovenija i Hrvatska zu zahtevale secesiju, odcepljenje od socijalisticke federativne republike Jugoslavije, pri tome masivno potpomagane od strane Nemacke, sve dok to 1991 u jednom referendumu od strane radikalnih desnicarskih zastupnika nije jednostrano i sprovedeno.
Socijalisticka federativna republika Jugoslavija se, nakon pobede “Zapada”- USA nad, na njenom juznom krilu – njegovim muslimanskim republikama, destabilizovanog Sovjetskog saveza, koji je bio upleten u beskonacni rat protiv Afganistana i njegovih od strane Amerika potpomaganih Talibana, raspala i dosla u fokus Zapada, jer je ” Zeljezna zavesa” prestala da postoji. Sada je odjednom Jugoslavija, zbog svoje politicke blizine Beograda prema Moskvi postala prepreka Americi ka npvim privrednim prostorima i buducim naftovodima i gasovodima sa bliskog istoka. Razbijanje i razaranje Jugoslavije, je bio deo veceg plana ( Plan Bernarda Luisa) za kontrolisanje kaspijskih cevovoda na njihovom putu ka Evropi.
Jugoslavija time postaje mogucom preprekom na putu buducim naftovodima od Kaspijskog mora, a Beogradova blizina Rusiji je postala zapadnim zemljama trn u oku. Tako su zapadne zemlje preko njihovih obavestajnh sluzbi jos mnogo pre rata radikalno-nacionalisticke organizacije u Hrvatskoj,Bosanske Srbe u Bosni, radikalno-islamisticke struje u Bosni i Kosovu snabdevali s Oruzjem i novcem. Geografski polozaj Jugoslavije je doveo do pomaganja raznih ekstremnih nacionalistickih i fasistickih organizacija koje su razparcavanje Jugoslavije kanalisirali i garantirali.
Sean Gervasi je pisao u njegovom clanku pod naslovom: ” Nemacka, SAD i jugoslovenska kriza ”
“Cilj zakulisne politike zapada i njegovih saveznika, pre svega Nemacke, sjedinjenih drzava Amerike, Velike Britanije, Turske i Saudijske Arabije, je bio razparcavanje Jugoslavije u njene etnicke sastavne delovew, bio je to jedan prozes nazionalnog raspadanja u jednom bratoubilackom ratu(…) to jest demontaza Jugoslavije.” Nemacka je videla svoju ogromnu sansu u novonastalom privrednom prostoru jedne razkomadane Jugoslavije. Bivsi brigadni general Loquai je u vezi stim pisao: ” Jos u vreme kada ostale clanice NATO-Pakta nisu na to niti pomisljali, je Nemacka politika odlucila, da ona bude vrh koplja kod buduce direktne vojne intervencije na Kosovu.”
Fasisticke organizacije, koje su bile od zapada, pre svega od Nemacke i SAD potpomagane i podsticane su bile daleko desnicarski nastrojenaanti-srpska hrvatska stranka prava, terorska organitacija UCK na Kosovu i radikalno-islamske struje u Bosni i Hercegovini-
Jugoslavija je pre toga bila uspesna multi-etnicka drzawa, drzava koja je sluzila kao uzor istocnom bloku, koja je bila sposobna da uspesno uskladi elemente socijalizma sa elementima kapitalizma. Danasnje mini-drzave su u privrednom i politickom smislu samo senka sebe samih. Siromastvo, privredna nestabilnost na ivici drzavnog bankrota je nasledstvo ove tragedije i politike drzava Zapada.
***
Hrvatski kao i srpski politicari i bosanski dzihadisti su rovarili i podpaljivali nacionalnu etnicku mrznju da bi konacno izbio gradjanski rat sa “desetodnevnim ratom” 1991 u Sloveniji.Wiliam Engadl je pisao u svojoj knjizi: “A Century Of War: Anglo American Oil Politics And The New World Order” :
“Krajem Juna 1991 je putovao Americki ministar spoljnih poslova u Beograd, gde je odbio da razgovara sa predstavnicima Hrvatske i Slovenije i gde je tom prilikom javno izjavio:” da Vasington nece diplomatski priznati ni jednu republiku koja se bude ubuduce otcepila i proglasila nezavisnom” Tek nakon toga je izbio rat, jer je time Srbima dominirana JNA pod Slobodanom Milosevicem dobila zeleno svetlo iz Amerike za njene napade na Sloveniju i za rat protiv Hrvatske i protiv Muslimana u Bosni i SAD je produzila ratna dejstva na Balkanu ne priznavanjem suvereniteta Slovenije kojima su ostale evropske drzave slepo sledile. To se ispostavilo samo kao taktika za izazivanje rata. Frakfurter Algemajne Cajtung (FAZ) je pisala tada 7. Januara 1992:
“Iza tog evropskog se sve jace izdvaja Amerika” pise FAZ dalje: “Slovenacki i hrvatski politicari se pitaju za razlog ovakvom americkom drzanju. Slovenacki ministar spoljnih poslova Rupel je pisao pismo americkom ministru Bejkeru i pitao za za razloge takvog americkog anti-slovenizma. U ljubljani politicari sve vise dolaze do zakljucka, da je Bejker toga leta Predsedniku Anti Markovicu ne samo da je dao odresene ruke za uvodjenj JNA, nego ga je direktno na to pdstakao. Sluti se da SAD ocigledno dugo nisu imale primedbi na rat protiv Hrvatske.” Engdal pise dalje: Ako su prethodno britanski diplomati samo saputali, a posle javno pokusali da demantuju, da je odbijanje priznavanja nezavisnosti pojedinacnih republika u cilju stvaranja neke nove jugoslavije u cilju borbe protiv sirenja nemacke zone uticaja na balkanu, dans se manje vise u anglosaksonskim novinama o tome moze sve citati.”
Izpostavilo se ipak, da je pored SAD pre svega Nemacka imala veliki interes za razbijanje Jugoslavije i zbog toga su se odlucili zajedno s Amerikancima da Srbe postave za zrtvenog jarca. Jos pre 80 godina je Velika Britanija koristila svoje odnose sa Srbijom, da bi Balkan 1912-1914 uvalila u balkanske ratove sa teskim posledicama. I ovoga puta kao i tada se Srbija zloupotrebljava, da bi posluzila kao instrumenat za destabilizaciju srednje Evrope, s ciljem slabljenja Nemacke, koja je time tada bila najvise pogodjena.
WIR ALLE wissen wo ist der Ursprung alles Übels das die Welt und Europa überzogen hat und in Brand gesteckt hat, das uns alle in Verderben zu führen gedenkt. Wenn wIR Völker der EU es JETZT nicht stoppen, dann haben WIR ALLE diesen ENDKRIEG UND ARMAGEDON verdient !
Gradjabski rat na Balkanu – rusenje i razaranje Jugoslavije
Nastavak sledi u Ratu u Hrvatskoj od 1991 do 1995 i u Ratu u Bosni od 1992 do 1995. Najveca etnicka ciscenja pocinu Hrvati, kada su u leto 1995 oko 300.000 Srba iz Krajine, koji su tamo ziveli stolecima, pobili ili prognali. Hrvati su bili naoruzani iz 1990 raspustenih arsenala vojske DDRa da bi pocinili taj genocid.Dzihadisti iz celog sveta, kao i stari prijatelj Amerikanaca, Osama Bin Laden, su se borili protiv Srba u Bosni i ostavili su iza sebe u okolini Srebrenice spaljenu zemlju i osakacene leseve. Samo je Arial Saron, nekadasnji ministar odbrane Izraela i clan Kneseta potpomagao Predsednika Slobodana Milosevica s oruzjem, jer je Saron prozreo jednostranu prezentaciju konflikta i teroristickih poduzetih mera od strane famnatickih Islamista i fanatickih desnoradikalnih katolika.
LAZ O SREBRENICI
Pred Haskim tribunalom za ratne zlocine je bivsi ministar spoljnih poslova Velike Britanije Lord Oven godine 2004 izjavio:”…. priznavanje Slovenije, Hrvatske i Bosne od strane Evropske Unije je bila jedna teska pogreska, (…)jugoslovenski ratovi u Jugoslaviji su bili gradjanski ratovi a ne srpske agresije, bosanski Muslimani nisu ni u ko0m slucaju biloi samo zrtve, a hrvatski predsednik Franjo Tudjman je daleko gori od Slobodana Milosevica.”
Naser Olic, komadant bosanskih Muslimana u Srebrenici je ratni zlocinac kao iz udzbenika, koji se hvalisao sa 21 inca video filmovima, u kojima je prezentirao nnjegove trofeje nad muckim masovnim ubistvima nad bosanskim Srbima sto je on i dokiumentovao.On je bio odgovoran za teske ratne zlocine na bosanskim Srvima u i okolo Srebrenice, tamo je vrsio genocid, za koji je ostao nekaznjen.
Kada je general bosanskih Srba Ratko Mladic stigao do Srebrenice, tamo vise nije bilo muslimanskih ratnika koji su izmedju 1992 i 1995 godine u okolini Srebrenice vrsili massovne likvidacije srpskog stanovnistva. Oni su zajedno s naoruzanim civilima napustili Srebrenicu jos pre ulaska Srba 11. jula 1995. Njihov komadant Naser Oric je pre toga od Francuza helikopterima izvezen. Oricevo bekstvo je izazvalo kaos medju njegovim borcima, i doslo je i do mewdjusobnih oruzanih carki. U Potocare su pobegli napusteni civili, zene, starciu i deca. Srbi su nekoliko stotina tih muskaraca odveli na saslusanje u Bratunac. 17.Jula 1995 su potvrdili predstavnici muslimanskih civilnih biroa i UNO, da civili Muslimani po svojoj zeli napistaju Srebrenicu i da ce biti evakuirani u oblast koja je pod kontrolom Muslimana. Srbi su to korektno odradili. Pred Haskim sudom je bosanski Musliman Naser Oric na drugom stepenu suda oslobodjen za svoje teske ratne zlocine i vratio se u zavicaj kao bogat covek.
Carlos Martins Branco portugalski UN-oficir, koji je bio zamenik sefa Operacija UNPRROFORA, nadlezan za preuzimanje raporta i izvestaja sa terena koji su sastavljali u Srebrenici postavljeni UN-vojni posmatraci, je izjavio: ” procenjen broj od 7000 zrtava u Srebrenici zu zloupotrebljeni u propagandne svrhe i manipulaciju.” 1998 je on pisao: da ” nema sumnje da je tokom trogodisnjih ogorcenih borbi protiv bolje obucenih i bolje vodjene bosansko-srpske armije (BSA) poginulo najmanje 2000 bosanskih Muslimana. Taj broj i odgovara otprilike onim mrtvima koji su od strane internacionalnog tribunala bili za vreme dugogodisnjeg ttrazenja ( 2.028) pronadjeni do 2001 godine na podrucju Srebrenice. To je UN-oficira dovelo do pretpostavke da su mnogi, ili cak vecina tih mrvih poginuli jos pre zauzimanja Srebrenice.”
Izetbegovic je ovo izjavio, kako to stoji u knjizi danasnjeg francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kusera, koji je za vreme rata u Bosni pripadao nevojnoj organizaciji “Lekari bez granica”, njemu kao i tadasnjewm americkom pregovaracu Ricardu Holbruku. “Nisu postojali logori za likvidaciju, ma koliko da su ta mesta bila strasna. Ovde se misli na od strane Srba,Hrvata kao i muslimana otvorenih od strane Crvenog krsta istom merom kritikovanih logora za ratne zarobljenike, to je potvrdio Izetbegovic, covek koji je sanjao o islamskoj bozijoj drzavi u Bosni, koju su mu Amerikanci obecali. On je dalje izjavio : “Ja sam se nadao da ce moje izjave ubrzati bombardovanja” misleci time na u prolece 1999, americke napade iz vazduha, navodno kao reakciju na ” Masaker u Srebrenici” koji su tukli srpske polozaje i civilne objekte.
Sa dejtonskim ugovorom, jwe 1995 bio zavrsen gradjanski rat izmedju tri zaracene strane.
NAORUZAVANJE TERORISTICKE GRUPE UCK OD STRANE NEMACA U RATU PROTIV SRBA I SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
Procenjuje se da je 5000 etnickih Albanaca ucestvovalo na hrvatskoj ili na strani muslimansko-hrvatske federacije Bosne u ratu protiv Srba. Jedan deo njih se kasnije prikljucio 1992 oformljenoj UCK, teroristickoj organizacji koja je bila podpomagana sa Zapada. Od 1996 do 1998 pocinila mnoga ubistva medju srpskim civilnom stanovnistvu, srpskim policajcima i Albancima johi niu hteli da saradjuju, i sve to u ciljustvaranja nezavisne Kosovo republike putem terora.U isto vreme UCK biva naoruzana i obucavana od strane Nemacke i Amerike iako se nalazila na internacionalnoj listi terorista.Od 1998 pocinje UCK na Kosovu vojne operacije protiv srpskih jedinica. Ovi ratni sukobi nagone 50-60.000 ljudi u bekstvo.1998 se po podatcima KFORa u redovima UCKA borilo 15 – 25.000 Albanaca protiv srpskih jedinica, Jedan deo naoruzanja je dolazio iz zemalja clanica NATOa. Tako je po javljanju nemacke agencije za stampu – dpa – 12.aprila 1999 italijanska policija zaplenila veliko skladiste oruzja i municije i ratne opreme, koja je bila namenjena za UCK. U oko sastavu oko 30 tona ratnog materiala nalazile su se i protivvazdusne i protivtenkovske rakete i puskomitraljezi. Oruzjeje je bilo sakriveno u vozilima nemackog porekla sa bosanskom registracijama i deklarirano kao humanitarna pomoc KARITASa za ratne izbeglice u Albaniji.Ostalo je ne razjasnjeno gde je oruzje bilo utovareno sa 1000 komada iz nekog NATO – arsenala u Nemackoj. Obuka UCK je pocela 1996. Pocevsi od 1998 treniraju instruktori privatne americke firme Millitary Professional Resources Incorporated kao i engleske i nemacke privatne firme. Izmedju 1998 i jula 1999 godine su pripadnici UCK bili obucavani i potpomagani u Italiji,Turskoj i Nemackoj. U logorima za trening i obuku u Albaniji su za vreme rata na Kosovu radili nemacki i britanski instruktori. Savetnici CIE su najkasnije od 1999 su pomagali UCK sa vojnim publikacijama i uputstvima za borbu protiv vojnih i policijskih srpskih jedinica.Nejasno je ostalo od kada tacno je pruzena ta pomoc.
Od pocetka otvorenog rata sa Srbima UCK na Zapadu se ne smatra vise teroristickom organizacijom, preko noci mutiraju u borce za slobodu, dok istovremeno veliki deo novca za finansiranje rata dolazi iz trgovine drogom, prinudne prostitucije i prostitucije dece kao iz trgovine robljem i ljudskim organima kosovskih Albanaca, u kojim poslovima dokumentovano Albanci sa Kosova igraju vodecu ulogu u orkanizovanom kriminalu u Evropskoj uniji. Oni su bili sticenici zeleno-crvene koalicije gospode Sredera,Sarpinga i Fisera koji su odlucili da 24.4.1999 na bazi jedne lazi pokrene agresorski rat protiv Jugoslavije suprotno medjunarodnom pravu. Kalkulirane manipulacije i lazi o navodnom masakru u selu racak od strane nemackih i americkih politicara i medija su bile povod za ovaj kriminalni cin povrede medjunarodnog prava od strane NATOa. Za navodni masakar kod sela Racaku kome je 15. i 16.januara 1999 nadjeni na Kosovu i u selu Racak pobijeno 45 ljudi.Jugoslovenski organi bezbednosti su bili osumnjiceni za taj masakar. Danas vazi za sigurno, da se tu radilo o teroristima UCK, koji su ubijeni u borbi sa srpskim organima bezbednosti. Dokazano je da tu o masakru nad civilima nije moglo biti ni govora.
U Vikipediji se nalazi detaljni izvestaj o tome:”Jos pre nego sto je usledila detaljnija istraga o okolnostima tih ubistava je incident diplomatskim putem i u medijima momentalno pripisan srpsko-jugoslovenskoj vladi kao zlocin protiv covecanstva(covecnosti) i kasnije je kao niti jedan raniji incident iskoristen za legitimiranje vazdusnih napadaNATOA na Saveznu Republiku Jugoslaviju i bez odibrenja odnosno mandata UN( Ujedinjenih nacija) (…) Takozvani “Masakr u Racaku” je postao znacajnim primerom polarizirajuceg novinarstva i politickog instrumentaliziranja. Medijima je prebaceno da su postali glasnogovornici doticnih sukobljenih strana. Za distribuciju neproverenih slika o navodnom masakru u Racaku, a kasnije i u Rugovu, koriste organizacije bliske UCK i internet, koji se u Kosovskom ratu prvi put koristi u direktne propagandne svrhe.
